Bojan Marjanović je urednik u magazinu Liceulice u kome radi od 2014. godine. Ovo je samo mali izbor tekstova na kojima je radio tokom prethodnih dvanaest godina.
Zašto nam baš sad trebaju hrabri mediji?
Od tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u masovnim protestima i studentskim blokadama koje su usledile, kao i reakcijama vlasti na njih, novi i stari mediji imali su izuzetno važnu ulogu. O tome, između ostalog, svedoče i rekordan broj napada na novinare od strane policije, vlasti i njihovih simpatizera i brojni pritisci na nezavisne medije, koji su doveli do toga da Srbija zvanično sada spada u zemlje u kojima nema (dovoljno) medijske slobode. Zašto su nam slobodni mediji – i novi i stari – neophodni kad poverenje u institucije više ne postoji, za Liceulice objašnjava Jovana Gligorijević, novinarka nedeljnika Vreme.
Ceo intervju pročitaj na sajtu magazina LiceuliceOblak iznad nas će se skloniti kad na jednog zlog bude trista dobrih
Od kada se sredinom devedesetih pojavio prvi album benda Block Out, pesme Nikole Vranjkovića – i one koje je napisao u bendu, i one koje je potom objavljivao kao solo izvođač – postale su precizan, i gorak i otrežnjujući, saundtrek minulih decenija. Nešto poput poetsko-muzičkih uputstava za razumevanje i razvaljene stvarnosti u kojoj živimo, i kako da se pojedinac nosi sa istom tom stvarnošću. Na izmaku 2025. godine u kojoj smo tu razvaljenost osećali verovatno jače nego ikada, i uoči još jednog velikog beogradskog koncerta u MTS Dvorani, razgovarali smo s Nikolom Vranjkovićem o pobunjenim ljudima, muzici koja može biti opasna i o tome kako je, živeći pedeset pet godina u ovoj državi, veoma dobro naučio šta je to što više ne želi da gleda oko sebe.
Ceo intervju pročitaj na sajtu magazina LiceuliceKakva je budućnost naše prošlosti?
Kako se postjugoslovenska društva sećaju ratnog razaranja Jugoslavije, da li je moguće doći do katarze u procesu tzv. suočavanja s prošloću i da li na mladima sećanje ostaje, razgovarali smo sa istoričarima Dubravkom Stojanović i Draganom Markovinom.
Ceo intervju pročitaj na sajtu magazina LiceulicePriče koje se igraju, igre koje se čitaju
Na prizor mlade osobe koja u javnom prevozu igra neku igru na telefonu umesto da čita knjigu, mnogi od nas bi prokomentarisali nešto o gubljenju vremena na gluposti. Ili o civilizacijskom sunovratu. Ili o kapitalističkoj mašineriji koja usisava našu imaginaciju da bi od toga zarađivala. Mnogi od nas bi možda na neki način bili i u pravu. Ali, da li bismo baš uvek bili u pravu? Da li su sve video-igre iste ili su samo još jedan medij, kao što je to knjiga ili film, koji sa sobom nosi svoje specifičnosti? Nove mogućnosti i nova ograničenja, nove prednosti i nove opasnosti? I kako da se uopšte snađemo u tom velikom, virtuelnom prostoru?
Ceo tekst pročitaj na sajtu magazina LiceuliceSvet koncentracionih logora i franšiznih kafeterija
Uspon desnice, autoritarni režimi, ratovi, i vojni i ekonomski, deo su naše sumorne svakodnevice. Svet u kome živimo izgleda kao dodatno radikalizovana verzija onog „kapitalističkog realizma“ koji je Mark Fišer u svojoj čuvenoj knjizi opisao ovako: „Ultraautoritarizam i Kapital nisu nimalo nekompatibilni: koncentracioni logori i franšizne kafeterije koezgistiraju.“ O tome kako smo došli u takvu situaciju, razgovarali smo s piscem i profesorom Igorom Štiksom.
Ceo intervju pročitaj na sajtu magazina LiceuliceBetmen, kriza demokratije i druge poučne priče
Dejan Ilić je autor koji često piše i o popularnoj kulturi i o obrazovanju. Međutim, svejedno da li govorimo o njegovim tekstovima na portalu „Peščanik“ ili o njegovim knjigama „Škola za ’petparačke priče’: predlozi za drugačiji kurikulum“ i „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horor, fantastika“ (obe u izdanju „Fabrike knjiga“), njega često zanima upravo spoj popularne kulture i obrazovanja, te kako bi se u školi moglo govoriti o svim tim filmovima, serijama, stripovima i knjigama koje su tako bitan deo naše svakodnevice. Razgovarali smo s njim o tome šta nam o svetu u kojem živimo govore Betmen, Džoker i Šekspir, ali i zašto je, pre svega, važno podržati nastavnike koji se bore za bolje plate i dostojanstvenije uslove rada u školama.
Ceo intervju pročitaj na sajtu magazina LiceuliceBijegom spasavamo sebe, otporom radimo za koletiv
Kristian Novak je pisac koji se svojim romanima „Črna mati zemla“, „Ciganin ali najljepši“ i „Slučaj vlastite pogibelji“ (sva tri objavljena i u izdanju Književne radionice Rašić) u poslednjoj deceniji etablirao kao jedan od najvažnijih i najsvežijih glasova savremene regionalne proze. U najnovijem romanu „Slučaj vlastite pogibelji“, Novak polazi od istinite priče o policajcu koji je izvršio samoubistvo jer nije mogao više da trpi mobing koji su mu priređivale kolege samo zato što želi da svoj posao radi u javnom, a ne u interesu nekoga drugoga. Međutim, kako se to dešava u dobroj književnosti, ova zastrašujuća vest iz naše svakodnevice postala je polazište za priču koja će temeljno analizirati dva jako važna sistema – policiju i prosvetu – ali i šta pobunjeni pojedinac (ne) može da postigne unutar tih sistema.
Ceo intervju pročitaj na sajtu magazina LiceuliceGranica je jedan od najprljavijih koncepata koje je čovječanstvo uspjelo smisliti
Marko Pogačar je na postjugoslovenskom književnom prostoru prepoznat pre svega kao jedan od ključnih pesnika svoje generacije. Međutim, kako je reč o svojevrsnom književnom nomadu, autoru koji mnogo putuje i često menja adrese, u njegovom opusu sve značajnije mesto zauzimaju knjige vrlo osobenih putopisa, kao što su “Slijepa karta” (Kontrast, 2016), “Latinoamericana” (KCNS, 2021), “Korov, ili protiv književnosti” (Kontrast, 2021) i “Adolfove uši” (Kontrast, 2023). U svetu koji se batrga uhvaćen u globalnu mrežu informacija koje se razmenjuju neprestano i na sve moguće načine, šta znači baviti se pisanjem putopisa? Šta je to što nam o tom i takvom svetu baš književnost novo može reći?
Ceo intervju pročitaj na sajtu magazina LiceuliceRođen pod sretnom zvezdom magičnom, ali nad ovom zemljom generalno tragičnom
Iako bi mnogima prve asocijacije na Đorđa Balaševića bile vezane za šaljive pesme mornara koji gleda Banat, Srem i Bačku s Fruške gore ili možda za duboko emotivna razlivanja proste duše slovenske, neodvojiv od njih je i jedan veliki opus političkih pesama, ali i istorijat političkih gestova. U 71. broju magazine Liceulice koji se bavi nacionalizmom i njegovim sveobuhvatnim uticajem na našu stvarnost, pročitajte priču o pesmama, i o pričama iza pesama, koje su učinile da 19. februara 2021. uvidimo da još uvek postoje šavovi koji čvrsto drže jednu zemlju koja već trideset godina ne postoji.
Ceo tekst pročitaj na sajtu magazina Liceulice